У брзом трчању су се такмичили joш стари Грци на Олимпијским играма, на стази дугој један стадиј(192,27 м). Око 1800, спринтерско трчање се среће у Енглеској, где су 1806. забележени први службени резултати, када је извесни Grmley претрчао стазу од 120 јарди за 12 секунди. На атлетском првенству Енглеске 1866. постигнут је резултат од 10,5 на 100 и 55,0 на 440 јарди. Године 1880 C. G Wood је постигао за то време изванредан резултат од 21,8 сек. на 220 јарди.
Од 1890. амерички спринтери презуизмају примат у спринту и само га повремено губе. Почевши од Артура Дафија који је 1902. претрчао 100 јарди за 9,6 секунди, који је у својој књизи „Како спринтовати“ препоручио спринтерима два тренинга дневно: ујутро и увече, па преко Черлса Падока, Едија Толана,Персија Вилијамса, Ралфа Метккалф, Џесија Овенса до 1972, када су Џим Хејнс, Еди Харт и Рејнолд Робинсон трчали први пут 100 метара испод 10 сек. Примат америчких спринтера је заустављен 2005.године, када га преузимају атлетичари Јамајке од којих Јусејн Болт држи садашњи светски рекорд 9,58 сек.
 |
| Спринт сада, Јусејн Болт |
 |
| Спринт некада |
