НАЈУСПЕШНИЈИ АТЛЕТСКИ КЛУБОВИ БЕОГРАДА

Црвена Звезда
Партизан
Младост Земун
Нови Београд
ОАК Београд
Никола Тесла

СТАРТ ТРКЕ

Спринт почиње из ниског старта. Ниски старт се изводи из стартних блокова, командама „на места“, „позор“ и пуцњем. Стартни блокови се користе само за старт спринтерских трка и прве измене код штафета. Када се стартује из стартних блокова такмичари целу трку трче у стази у којој стартовали. Прелазак у другу стазу кажњава се дисквалификацијом.

На команду „на места“ тркачи стављају стопала на стартне блокове, обично клекнувши на одразну ногу и ослањајући се на руке испред себе, тако да су руке вертикалне на стазу, а налазе се иза беле (стартне) линије. Спринтер сам регулише размак између предњег и задњег дела стартног блока, на основу дужине своје потколенице.

На команду „позор“, трчаки подижу кукове нешто изнад висине рамена, а истовремено померају главу према стази. Пре или после тога померају напред и рамена. Са биомеханичког гледишта ово доводи до повољног односа полуга тела (труп, натколеница, подколеница и стопало) и омогућује најбрже започињање трчања.

Трка почиње на пуцањ из пиштоља. Према важећим правилима од 2010. такмичар се кажњава диквалификацијом ако погреши код старта (пример Јусејна Болта у финалу трке на 100 метара на Светском првенству у Тегуу). Ранија правила до 2003. су дозвољавала два погрешна старта пре дисквалификације, а касније до 2010. био је дозвољен само један погрешан старт. Сада је погрешан страт-преступ, аутоматска дисквалификација.

Положај тркача у стартним блоковима

ВРСТЕ СПРИНТА

• Кратки спринт:
  • 60 m и мање
  • 100 m
  • 150 m
  • 200 m
• Дуги спринт:
  • 300 m
  • 400 m
  • 500 m
  • 600 m

ИСТОРИЈА СПРИНТА

У брзом трчању су се такмичили joш стари Грци на Олимпијским играма, на стази дугој један стадиј(192,27 м). Око 1800, спринтерско трчање се среће у Енглеској, где су 1806. забележени први службени резултати, када је извесни Grmley претрчао стазу од 120 јарди за 12 секунди. На атлетском првенству Енглеске 1866. постигнут је резултат од 10,5 на 100 и 55,0 на 440 јарди. Године 1880 C. G Wood је постигао за то време изванредан резултат од 21,8 сек. на 220 јарди. 

Од 1890. амерички спринтери презуизмају примат у спринту и само га повремено губе. Почевши од Артура Дафија  који је 1902. претрчао 100 јарди за 9,6 секунди, који је у својој књизи „Како спринтовати“ препоручио спринтерима два тренинга дневно: ујутро и увече, па преко Черлса Падока, Едија Толана,Персија Вилијамса, Ралфа Метккалф, Џесија Овенса до 1972, када су Џим Хејнс, Еди Харт и Рејнолд Робинсон трчали први пут 100 метара испод 10 сек. Примат америчких спринтера је заустављен 2005.године, када га преузимају атлетичари Јамајке од којих Јусејн Болт држи садашњи светски рекорд 9,58 сек.

Спринт сада, Јусејн Болт

                   

Спринт некада